Заваривање гасом волфрамовим луком (ГТАВ), познато и као заваривање инертним гасом од волфрама (ТИГ), је процес електролучног заваривања који користи електроду од волфрама која се не троши за производњу вара. Подручје завара је заштићено од атмосферске контаминације инертним заштитним гасом (аргон или хелијум), а обично се користи додатни метал, иако неки завари, познати као аутогени завари, то не захтевају. Напајање за заваривање константном струјом производи електричну енергију, која се води преко лука кроз колону високо јонизованог гаса и металних пара познатих као плазма.
ГТАВ се најчешће користи за заваривање танких делова од нерђајућег челика и обојених метала као што су алуминијум, магнезијум и легуре бакра. Овај процес омогућава оператеру већу контролу над завареним спојем од конкурентских процеса као што су заваривање заштићеним металом и електролучно заваривање метала у гасу, омогућавајући јаче и квалитетније заваре. Међутим, ГТАВ је релативно сложенији и тежи за савладавање, а штавише, знатно је спорији од већине других техника заваривања. Сродни процес, плазма лучно заваривање, користи мало другачију горионицу за заваривање да би се створио фокусиранији лук за заваривање и као резултат тога је често аутоматизован.
